Legendarni Roberto Karlos bio je naš specijalni gost tokom SBC samita u Barseloni. Pored toga, sa nama je podelio svoje fudbalske priče i mišljenja, a intervjuisao ga je Gijem Balage. U ovom fascinantnom razgovoru, Gijem Balage razgovara o Robertovim trenucima slave, ali takođe želi da sazna njegov uvid u aktuelne događaje u svetu fudbala. Karlos nas vraća na svoj čuveni slobodan udarac na utakmici protiv Francuske 1997. godine, opisuje atmosferu u Real Madridu u prošlosti i sadašnjosti i govori nam nešto više o svojim trenutnim aktivnostima. On takođe deli neka razmišljanja o predstojećoj borbi za Zlatnu loptu i o utakmicama Real Madrida. Poslušajte, pročitajte i pogledajte ovaj zadivljujući intervju i malo bolje upoznajte istinskog majstora levice na terenu.
Dobro jutro. Mi smo u Madridu. Kao što znaš, radim kao ambasador Real Madrida. Za vikend idemo u Sevilju, pa u Bragu i posle - u Barselonu. Ovo je važna nedelja.
Gijem Balage:
Zapravo, ono o čemu ćemo pre svega pričati je najvažnija utakmica godine. Da li je ispravno da se to tako definiše? Da li je „El Clasico“ najvažniji?
Roberto Karlos:
Ne bih rekao da je to najvažniji meč, jer su svi mečevi u sezoni važni za klub kao što je Real Madrid. Ali jasno je da ovaj postavlja merilo za sezonu pred nama. Ovakva utakmica uvek motiviše igrače i pokaže ih u najboljem svetlu u datom trenutku.
Gijem Balage:
Da li bi voleo da ga igraš sada? Možemo li da se vratimo u vreme kada si igrao ove mečeve? Da li bi to voleo?
Roberto Karlos:
Bilo bi sjajno, idemo!
Gijem Balage:
Kako možemo početi ovaj intervju? Možda golovima koje si dao. Postigao si tri gola u Klasiku, zar ne?
Roberto Karlos:
Da, tri gola. Prvi ovde na Santjago Bernabeuu. Drugi je bio pomalo lucidan. I treći koji sam postigao... Da razmislim... Takođe, to je bio jedan od mečeva kada smo pobedili u Barseloni - pas Zizua i ja sam postigao taj gol.
Gijem Balage:
Ovde sam primetio da si postigao jedan gol na Bernabeuu i drugi na Kamp Nou.
Roberto Karlos:
Da.
Gijem Balage:
Dva sjajna gola. Ali treći... bio je autogol.
Roberto Karlos:
Ne, nije to bio autogol. Bila je lopta za Semjuela Etoa i gledao sam je i nisam video da dolazi Iker. I na kraju smo se nas dvojica fokusirali na loptu i Eto'o... Pa, bio sam skoro u golu, ali Eto'o je postigao ovaj gol.
Gijem Balage:
U redu, nećemo ga onda računati…
Roberto Karlos:
Ovo ne računamo kao autogol.
Gijem Balage:
Savršeno. Kakva ti sećanja nosi i vraća Klasiko? Kada razmišljaš o Klasiku, na šta misliš: na sam izlazak na teren, na buku na stadionu, na unutrašnju napetost? Šta ti pada na pamet?
Roberto Karlos:
Malo od svega nabrojanog. Da biste mogli da igrate takve mečeve, morate veoma dobro da se pripremite tokom nedelje, čak i ako imate mečeve Lige šampiona. U meču protiv Barselone motivacija je uvek drugačija i priprema je drugačija. Lakše je kada igramo na Santjago Bernabeuu. A kad god smo bili osuđeni da kao gosti igramo u Barseloni, pripreme su uvek bile drugačije jer nikad ne znaš kako će Barsa igrati. Da li će biti ofanzivniji ili više defanzivni, da li će imati posed lopte ili će vam je dati da biste mogli da ih napadnete. Igrati protiv Barselone je uvek bilo teško. Uvek je to bio kompaktan i jak tim i zato nismo mnogo puta pobedili u Barseloni. Tamo smo pobedili nekoliko puta, ali na Bernabeuu, a tokom jedanaest sezona koliko sam igrao ovde, izgubili smo samo jednom. Ronaldinjova odlična igra tada, ne znam da li se sećaš...
Gijem Balage:
Mhm.
Roberto Karlos:
Dakle, ovde pobeđujemo lako, ali pobediti tamo uvek je bilo komplikovano. Ali i sama priprema je veoma posebna. Ja sam iz vremena kada je Luis Figo igrao u dresu Barselone i dosta sam se pripremao za njega. Nisam mogao da spavam razmišljajući kako da mu dam gol. Za mene je bilo teško jer je Figo bio najbolji i najvažniji igrač svog vremena.
Gijem Balage:
I dan kada ste svi saznali da prelazi u Madrid bio je olakšanje, zar ne?
Roberto Karlos:
Uvek kažem da sam veoma zahvalan našem predsedniku don Florentinu Perezu što je potpisao ugovor s njim i doveo ga da igra sa mnom.
Gijem Balage:
Kažeš da se sećaš te utakmice Ronaldinja. Svi je se sećamo. Mislio sam da možda imaš selektivno pamćenje i da si možda zaboravio ne baš dobre stvari. Ali ako se sećaš baš svega, pretpostavljam da se sećaš i da si jednom bio isključen.
Roberto Karlos:
Mislim da sam dva puta isključen u Barseloni. Jednom u 6. minutu i jednom u 20. minutu, zar ne?
Gijem Balage:
Mhm.
Roberto Karlos:
Ali tada nisam baš razumeo razlog jer sam se cele nedelje pripremao za meč ovog nivoa. Ne znam kakve su pripreme sudija da odluče meč ili da isprate igrača sa terena ili da ne zvižde očigledan penal. Ali svi smo mi ljudi, nemam ništa protiv sudija koje su me isključile. Sada kada sretnem mnoge od njih ovde, na utakmicama Lige šampiona ili La Lige, kažu mi izvini. I sa svima se dobro slažem, jer su to na kraju bile odluke koje možda tada nisam razumeo, ali... U utakmicama kao što je Klasiko, što se sudija manje pojavljuje, to bolje. Svi vide grešku igrača koji trenira tokom cele nedelje za ovu utakmicu i završava meč za 20 ili 6 minuta. Ponekad je bolje razgovarati sa takvim igračem, donositi različite odluke tokom meča ovog nivoa. I bilo je sudija koji su u to vreme voleli da budu malo više protagonisti Klasika od igrača, a ja to nikada nisam voleo.
Gijem Balage:
Ono što tražiš je sudijsko razumevanje činjenice da je reč o jedinstvenoj utakmici. Logično, vaša glava ide hiljadu milja u minutu, kao i vaše srce. A ako će se doneti odluka ovako ozbiljna i odlučujuća, kao što je isključenje igrača sa dva žuta kartona zbog protesta, na primer, treba samo dvaput razmisliti (pre nego se latiš kartona), zar ne?
Roberto Karlos:
Naravno. A nije bilo ni jasne prilike za gol tada. To su bile igre sa krila ili sukobi sa sudijom gde vidite jednu situaciju, a sudija je vidi drugačije, i tako dalje. Nema mnogo sudija koji se dobro snalaze u mečevima ovog nivoa, ove veličine. A ima i onih koji bi radije imali predrasude protiv tvog tima nego razgovarali sa igračem. Pustiš igrača da se izvini zbog mogućeg prekida ili mogućeg pokreta ruke unutar šesnaesterca. Mislim da je fudbal sve bolji i bolji. Tokom svojih igračkih dana, mnogo sam patio zbog svoje brzine. Išao sam da igram i da se igram. Ali na kraju je najbolja stvar za mene bila bilo koja utakmica za Brazil ili igranje u Klasiku. Za mene je bio san da igram mečeve na ovom nivou, da budem pobednik Lige šampiona ili šampion sveta. To vredi mnogo više od crvenog kartona.
Gijem Balage:
Ono što ionako kažeš je da u Klasiku morate da znate kako da kontrolišete svoje emocije. Pretpostavljam da si igrao bolje što si bio stariji. Danas su igrači mlađi. Mora da postoje igrači koji ne znaju kako da podnesu sve to, zar ne? Sigurno ste naišli na mnogo njih, i u Barsi i u Madridu.
Roberto Karlos:
Da, jer kao što sam već rekao, to je veoma poseban meč. Kao i priprema igrača za njega. Kada je u pitanju sudija, ponavljam, ne znam. Ali u takvoj igri morate da napravite predstavu. Javnost dolazi da vidi golove i udarce. Sve što okružuje Madrid-Barsa, Barsa-Madrid, morate da znate kako da to uradite veoma dobro jer će svi gledati te mečeve i svi će obraćati pažnju na svaki detalj. To je ono za šta oni plaćaju - da vide sjajne igrače, igrače sa bogatim iskustvom iza sebe. To je veoma posebna utakmica i za igrače i utiče na sve učesnike ovakvih mečeva. Svi žele da gledaju Madrid-Barsu jer je to za mnoge najvažniji meč sezone. Ne i za igrače, ali ni za ostale ljude iz kluba jer se sezona odlučuje na domaćim utakmicama i protiv timova koji se bore u La Ligi. Jer na kraju, utakmica kao što je Real Madrid-Barselona ne odlučuje o sezoni. Odlučuje se u mečevima protiv drugih timova koji vam uzimaju bodove ili protiv kojih možete osvojiti bodove kod kuće i u gostima.
Gijem Balage:
Imaš puno prijatelja izuzetnog kvaliteta, ali postoji jedna veza koja me najviše fascinira. Mislim na tvoje prijateljstvo sa Dejvidom Bekamom. Nisi govorio engleski, on nije govorio španski, a ipak ste imali sjajno prijateljstvo. Reci nam nešto više o Dejvidu, tvom odnosu sa njim i kako ste delili utakmice na Klasiku. Ne znam da li si morao da mu na svoj način objašnjavaš kako sve to izgleda.
Roberto Karlos:
Moje prijateljstvo sa Dejvidom... Većina ljudi zna za to i može ga pogledati u nedavnoj dokumentarnoj seriji. Kada je reč o jezičkim razlikama... Znali smo samo gledajući jedni druge šta on treba da uradi. To je pravo prijateljstvo. Kada je potpisao za Real Madrid, mislim da sam bio jedan od prvih koji su ga zagrlili i poželeli mu dobrodošlicu. I zaista, on je jedan od najboljih prijatelja koje sam ikada imao i odličan fudbaler. Mnogi ljudi kažu da je Bekam više bio imidž, brend, ali za nas, ovde u klubu, on je bio primer, vođa, fantastična osoba. I mnogi ljudi ne znaju pravog Dejvida Bekama. Imao sam sreću i privilegiju što sam dugo bio pored njega. I na treningu ovde u Madridu i sa porodicom kod kuće. To je pravo prijateljstvo ljudi iz različitih zemalja i kultura koje je na kraju ispalo sjajno. Kad god ga vidim ovde u Madridu, divan je osećaj znati da je srećan. Sada je predsednik Intera iz Majamija. Ali on je i dalje moj prijatelj. Nikada ga prvo neću videti kao fudbalera, predsednika ili investitora. Vidim ga kao svog prijatelja. To me zaista oduševljava, znajući da ljubav i brigu koju gajim prema njemu, Dejvid uzvraća meni.
Gijem Balage:
Sada još jedan Englez tu, drugog kalibra i drugačijeg karaktera - Džud Belingem, koji je sa 20 godina zauzeo Madrid na brzinu i već mu se skandira ime na tribinama. Da li te je iznenadilo koliko se brzo prilagodio? Šta mi možeš reći o njemu?
Roberto Karlos:
Adaptacija stranih igrača ovde u ovom klubu je veoma posebna. U Real Madridu, a ja sam ovde od 1996. godine, otvorili su širom ruke da me dočekaju na isti način - Fernando Jero, Fernando Redondo, Manolo Sančez, Pako Bujo i mnogi drugi. U moje vreme smo mi isto radili sa Sedorfom, Mijatovićem i drugim igračima. Sada sam ambasador kluba i isto smo tako uradili i sa Rodrigom, Vinijem, Džudom, Kurtoaom, sa svim ovim mladim igračima koji su došli kod nas i u početku nisu poznavali mentalitet kluba. Mi im olakšavamo život, te im objašnjavamo kulturu Real Madrida, da ovde uvek moramo da pobeđujemo i da se morate prilagoditi što je brže moguće. Pustili smo ih da slušaju klupske veterane. Belingem pokazuje kakav zaista jeste. On je moderan Englez, sjajan fudbaler i osoba koja želi da uči. Pre neki dan je tokom intervjua rekao da želi da igra u našem dresu 15 godina. Za nas, ljude koji smo dugo ovde, veliko je zadovoljstvo čuti to od tako mladog čoveka, takvog potencijala i takve ličnosti. Veoma brzo se prilagodio. Mislim da su navijači Real Madrida veoma zadovoljni njime. Pogledajte koliko je utakmica odigrao i svaki put je najbolji igrač utakmice. Ali ne možemo zaboraviti da ovde, u Real Madridu, ne živimo samo od jednog igrača. To je uvek bila porodica. U Real Madridu uvek svi zajedno pobeđuju. I gubimo zajedno i, naravno, uvek postoji jedan igrač koji postavlja standarde drugima, golom ili pasom. Ali to je nešto što Real Madrid čini jedinstvenim. To je da ovde radimo zajedno da usrećimo naše navijače. Ovo je izvanredan klub.
Gijem Balage:
Roberto, misliš li da je Džud sličan Zidanu? Ponekad igra kao Zidan, zar ne?
Roberto Karlos:
Svako ima svoj stil igre. Na primer, ja sam pomalo kao Marselo, ali Marselo je kvalitetniji od mene. Da imam kvalitet Marsela, bio bih najbolji igrač na svetu dugi niz godina. Ali Belingem... Ne znam, da budem iskren. Ima po malo od svakog igrača, možda igra pomalo kao Zizu, možda u određenim trenucima igra malo više kao Raul. Inteligencija mu je poput Fernanda Redonda. Uvek kažem da svaki fudbaler ima svoj stil igre. I zato u njemu vidim pomalo od svakog igrača. On ima neverovatne kvalitete.
Gijem Balage:
Sa druge strane, u Barsi, videćemo da li će Robert Levandovski uspeti da uđe u svoj ritam, ali ako uspe, on je velika pretnja za protivnika, zar ne?
Roberto Karlos:
Možda, možda... Da budem iskren, postoje igrači, postoje klubovi i postoje utakmice tako da sve zavisi od perspektive posmatrača. Dobra stvar kod svakog igrača ovde - posebno kod igrača koji su ove godine stigli u Madrid - je to što pobeđuju sve više i daju više u svakoj utakmici. I pogledajte kako igraju. Oni još uvek imaju eksponencijalni rast, ovi mladi momci, kada su u pitanju male stvari. Sećam se kada sam došao u Madrid ’96, ’97, želeo sam da odmah igram u svim mečevima, želeo sam da igram na svom najboljem nivou. Danas znaju da sa svakom utakmicom rastu i jasno je da se tokom važnih mečeva vidi vrednost takvog igrača.
Gijem Balage:
Kako vidiš Barsu u ovom trenutku? Ponekad se stiče utisak da su rezultati iznad igre. Ali logično, oni su i dalje na vrhu.
Roberto Karlos:
Uvek će postojati važan rival koji može da igra dobro ili loše. Oni imaju svoju istoriju, to je klub koji se poštuje u celom svetu. Teško je o tome govoriti spolja. U vestima vidimo da, nažalost, imaju dosta povređenih igrača i to nam se ne sviđa. Desilo se i nama sa Militaom, Kurtoaom i Vinijem koji su nedavno pretrpeli teške povrede. Sada igra i vraća se na staro oporavljeni Vini. Barselona će uvek biti naš rival koji treba da pobedimo i ovaj klub zaslužuje veliko poštovanje.
Gijem Balage:
Čuo sam da pričaš o tome kako se diviš Premijer ligi, ili da je barem pratiš redovno. Šta ti se sviđa kod njih?
Roberto Karlos:
Sviđa mi se atmosfera na stadionu jer navijači zaista učestvuju u utakmicama. Nije bitno da li je u pitanju Liverpul, Čelsi, Junajted, Siti ili bilo koja druga utakmica - publika je uvek veoma aktivna. Još jedna važna stvar su prenosi i komentari utakmica, takođe sa bivšim igračima koji učestvuju i drugim ljudima koji razumeju igru. Oni prave ovu mešavinu novinarstva i znanja bivših igrača, što mi se zaista sviđa. Zahvaljujući tome, navijači na poluvremenu... Pre meča, poluvremena i posle meča malo bolje razumeju fudbal. Stručnjaci dele svoja mišljenja, jedni više iznutra, a drugi spolja, i pomažu da se vidi više. Ukratko, Premijer liga pokazuje tačno šta je savremeni fudbal. Ima svega pomalo - od prenosa, navijača, zajednice, razgovora u svlačionici, atmosfere. Trenutno radimo tako nešto u Španiji i zaista mi se sviđa.
Gijem Balage:
Zadovoljstvo je znati da insajder, legendarni fudbaler kao što si ti, razume da je sve to predstava. Sve je deo predstave, da smo svi mi deo predstave, u stvari.
Roberto Karlos:
Da…
Gijem Balage:
I…
Roberto Karlos:
Hajde, hajde.
Gijem Balage:
Hteo sam samo da pitam, kada je u pitanju utakmica, po čemu se Premijer liga razlikuje od španske La Lige? Koje su najveće razlike?
Roberto Karlos:
Mislim da je došlo do veoma velike evolucije u engleskom fudbalu. Sećam se da je engleski fudbal bio zasnovan samo na strategiji napada na gol i na drugu pas loptu eventualno. Sada možemo da vidimo igrače koji kontrolišu dodavanja, igre maksimalne brzine i visokog intenziteta. To mi se mnogo dopada. To je nešto što je španski fudbal oduvek bio – jak intenzitet i mnogo prilika za gol. Osim nekih utakmica, ali to se vidi i u statistici, a ja ne verujem mnogo u statistiku. Ne brinemo samo o rezultatu 1-0 ili 0-1. Bila je to velika promena u poslednjih nekoliko godina i desila se zato što navijači idu na stadion da vide mnogo golova koje su postigli njihovi idoli. To je evolucija modernog fudbala.
Gijem Balage:
U stvari, u engleskoj ligi imamo sve vrste stilova igre. Klopov stil nije isti kao Gvardiolin, Mikela Artete nije isti kao Anžov u Totenhemu. Koji stil najviše voliš da gledaš?
Roberto Karlos:
Anćelotijev. Ako pogledate Liverpul koji vodi Klop, njihov stil igre je veoma sličan stilu Real Madrida. Mlađi treneri su više defanzivni, više igraju protiv napada. U slučaju iskusnijih trenera, njih nije briga. Oni čine da tim jednostavno igra i ako se desi nešto neobično ili novo, znaju kako da promene svoje igrače da budu defanzivniji. Zavisi od svakog trenera i mislim da ovde, u Madridu, imamo lestvicu postavljenu na nivou svetske klase. Anćeloti dobija mnogo mečeva. On je jedan od pobedničkih trenera jer nije kratkovid, ne kaže „pobedićemo 2:0 samo zbog ovoga ili onog“. On priprema svoj tim govoreći „ako ćemo pobeđivati, igramo isto, ali ako ćemo gubiti, menjamo ovo ili ono“, a njegov tim zna šta da radi. Ovo i dobra atmosfera u timu su moja iskustva i ono što volim.
Gijem Balage:
Da li si bio blizu prelaska u Aston Vilu?
Roberto Karlos:
Pre izvesnog vremena, a tada sam imao 20 ili 21 godinu. Počeli smo sa Aston Vilom kada je trebalo da igram u reprezentaciji Brazila, a onda m je kontaktirao Čelsi 2007. kada sam napustio Real Madrid. Imao sam priliku da igram u Engleskoj i razgovarao sam sa Abramovičem o situaciji. Nismo se dogovorili zbog najsitnijih detalja, ali da, Aston Vila i Čelsi su bili klubovi koji su bili zainteresovani za mene.
Gijem Balage:
Da li posebno gledaš na bekove i razvoj bekova u Premijer ligi, na primer? Ima li igrača koji ti se posebno dopadaju?
Roberto Karlos:
Svi oni mi se sviđaju. Ali nisu svi tako ofanzivni kao Kafu i ja nekada. Postoji mnogo vrsta bekova, i na levoj i na desnoj strani terena. Neki timovi imaju više ofanzivnih bekova, a drugi više defanzivnih, ali na kraju nema nijednog koji bi bio baš kao
Roberto Karlos:
. Svi su jako dobri, većina igra za svoje reprezentacije, a bio je i jedan levi bočni u reprezentaciji Engleske...
Gijem Balage:
Tripije...
Roberto Karlos:
Baš tako. Možemo da vidimo evoluciju. Ne bih uspeo da igram na desnoj strani, ali Tripije, u modernom fudbalu, može da igra i na levoj strani, i ima neverovatnu ličnost. Svi bekovi su veoma dobri. Nadam se da će mi slati poruke „hvala što pričate o nama“, jer ako pričam samo o jednom, a zaboravim na ostale, onda dobijam poruke da mi se ostali ne dopadaju.
Gijem Balage:
Zanima me šta misliš o sledećem. Kanselo, na primer, koji logično pripada Mančester Sitiju, sada je u Barsi. On je jedan od njihovih bekova koji je evoluirao u veznog igrača kada oni napadaju. Ulazi u centar, ponekad se pojavljuje kao devetka. I tako si se i ti pojavio, bio si trojka, ali ponekad si igrao i na poziciji krila i na centru, ali obično i u samom petercu. Da li bi se prilagodio ili bi voleo da učestvuješ na ovaj način da budeš bek, da budeš vezni ili da mnogo igraš sa loptom?
Roberto Karlos:
Ne, bio sam užasan sa loptom. Zato sam samo prolazio do Zizua, Bekama ili Figa. Mnogo sam igrao bez lopte. Marselo je voleo da igra kao bek, kao vezni ili kao krilo. Moja stvar je bila da zatvorim protivničkog veznog igrača na levoj strani i ostavim ceo bok da trčim, jer sam mnogo voleo da igram bez lopte.
Gijem Balage:
Pogledajmo izbliza fudbal najbolje svetske klase, a Zlatna lopta se dodeljuje 30. Oktobra (dodeljena). Postoje dva jasna favorita - Mesi i Haland. Kome bi je ti dao?
Roberto Karlos:
Teško je reći jer čak i ako nešto kažem, to ništa neće promeniti. Na kraju krajeva, to nije moja odluka. Mogu da dam svoje mišljenje, pošto su to dva sjajna igrača, i Mesi i Haland. Neka pobedi najbolji. Mesi će uvek biti Mesi. On postavlja merilo za sve mlade igrače koji žele da se zabave na terenu. Leo mora da se vidi uvek, a Haland postavlja merilo za Siti, a ne toliko za reprezentaciju Norveške zbog onoga što se desilo u meču protiv Španije. Ali Haland je moderan napadač, veoma jak, koji mnogo postiže golove. Ako neko želi da vidi golove u Premijer ligi, onda gleda Sitijev meč. Biće to uzbudljiv sukob iskustva i mladosti. Neka pobedi najbolji.
Gijem Balage:
Koliko puta su te pitali za slobodan udarac sa utakmice protiv Francuske 1997. godine?
Roberto Karlos:
Mnogo puta.
Gijem Balage:
Sećam se da sam o tome detaljno razgovarao sa tobom. Proveli smo oko 45 minuta pričajući samo o ovom trenutku. Od svega što si mi rekao, najviše me je zaintrigiralo kako si odlučio da postaviš loptu.
Roberto Karlos:
Da.
Gijem Balage:
Pričaj mi o tome još jednom.
Roberto Karlos:
To je sve stvar treninga, deca to mogu da nauče. To nema nikakve veze bilo sa čim. Najvažnije su tvoje potporno stopalo i udarac. Stavljaš loptu na način na koji želiš. Uvek sam stavljao loptu sa ventilom okrenutim prema meni jer sam mislio da se lopta tada kreće ispred golmana. Ali pitanja su uvek ista – kako sam to uradio? Ne znam. Bio je to prosvetljen dan.
Gijem Balage:
Da li si ikada pokušao da to ponoviš? Da li si uspeo da to uradiš opet?
Roberto Karlos:
Pokušao sam mnogo puta i nisam mogao.
Gijem Balage:
Zanimljivo. Postoji li neka naučna studija koja objašnjava kako se to dogodilo? Ili postoji nešto što se može izvući kao objašnjenje da bi mladi igrači to uskoro ponovili?
Roberto Karlos:
Ne. Čuo sam mnogo ljudi kako komentarišu nauku koja stoji iza toga, šta je uradila lopta, o mojoj potpornoj nozi, o pokretu leve noge. Ali samo sam ja i dao gol. Ne znam kako sam to uradio, tako da nauka to neće objasniti. Video sam mnogo fotografija i video snimaka i ono što je lopta uradila je bilo neverovatno. Otišlo je tako daleko preko zida. Mislim da mi je i vetar malo pomogao da ovu loptu smestim u mrežu.
Gijem Balage:
A lepota svega je u tome što je upravo to fudbal. To je velika misterija i zato nas to privlači, zar ne?
Roberto Karlos:
To je ono što je fudbal. To je poseban sport i mi, koji živimo od njega, svaki dan učimo nove stvari. Fudbal je veoma jedinstven.
Gijem Balage:
Zar nemaš osećaj da fudbaler poput tebe, koji se ponekad prepustio intuiciji i mnogo puta prilagodio situaciji, koji je možda imao manje obrazovanja, a više prirodnog talenta, napušta ovakav pristup?
Roberto Karlos:
To je moguće ali mnogo toga zavisi od trenera. Video sam to kada sam igrao u Madridu, čak i u moje vreme. Postoje treneri koji više vole taktiku i drugi koji više vole snagu nego tehniku. To zavisi od svakog pojedinca. Svaki od njih ima svoj pristup. Mislim da se Madrid ne bi promenio, zbog istorije ovog kluba. Igranje fudbala nežnije, kroz defanzivniji sistem prosto nije naš stil. Svaki klub i svaki trener ima svoju filozofiju i dobro poznajem ovaj klub. Radim ovde i znam da nikada nećemo izgubiti ovu suštinu modernog fudbala, sa brzinom, sa driblinzima, sa het-trikovima, sa trčanjem, jer javnost želi da vidi predstavu, a ovde na Bernabeuu je još drugačije.
Gijem Balage:
Tvoji saigrači, iz vremena kada ste osvajali titule, sada su treneri ili donosioci odluka na važnim pozicijama. Ali hajde da se zadržimo na trenerima, za koga vidiš da ima šansu da ide ovim putem? Logično, Zidan je već trijumfovao. Jesi li bio iznenađen ili ne?
Roberto Karlos:
Ne, uopšte nisam bio iznenađen jer čak i kada je Zizu igrao, bio je veoma miran i mnogo je naučio iz utakmica. I naravno, on kao trener ima neku istoriju, zar ne? Liga šampiona, La Liga, Superkup, Interkontinentalni kup, ukratko. Uopšte nisam iznenađen jer je Zizu bio referenca na terenu i van njega. Znao je da vodi u svlačionici. I mislim da mu je pomoglo iskustvo sa Anćelotijem - moramo da ga cenimo i kao trenera. Tako da je za njega bila dobitna kombinacija da osvoji toliko titula.
Gijem Balage:
Ko još? Raul?
Roberto Karlos:
Raul je na dobrom putu sa Kastiljom. I on dobro poznaje istoriju ovog kluba, tamo je postao šampion. Jedini put kada je Madrid osvojio Omladinsku ligu, osvojili su je sa Raulom. I uči omladinski tim Real Madrida kako da se pozicionira na terenu i van njega. On je odlična osoba i trener koji će biti veoma uspešan jer uvek voli da pobeđuje.
Gijem Balage:
Nećemo ubeđivati Figa da bude trener, zar ne?
Roberto Karlos:
Ne, bolje je da ne pričam o Luisu, jer Luis je više... on je više introvertan kao ja.
Gijem Balage:
Pa, i ti si trenirao. U čemu više uživaš, u treningu ili boravku u kancelariji? Ili u radu ambasadora?
Roberto Karlos:
Najzabavnije je raditi kao ambasador. Sada radim više nego kada sam igrao. Onda je bilo dva sata treninga i onda igranje za vikend. Danas počinjem u 8 sati ujutru i sve vreme imam telefon u ruci da proverim da li sam pozvan na neki događaj gde ću predstavljati Real Madrid. Mnogo se šalim na tu temu, ali srećan sam što sam ambasador Real Madrida i što pričam o istoriji kluba, putujem sa timom. Fotografije koje Emilio ne snima, moram sam da napravim. Silno je zabavno i sjajno, i oduševljen sam i zahvalan našem predsedniku što me je doveo ovde.
Gijem Balage:
A imamo i Ronalda kao predsednika, kao vlasnika fudbalskog kluba. Da li si i ti to zamišljao?
Roberto Karlos:
Vlasnik je i predsednik dva kluba, Kruzeira i Valjadolida. Da, uvek sam video Ronija kao predsednika jer se on pozicionira kao predsednik. Na terenu je bio broj jedan, a van terena postepeno napreduje sa Kruzeirom i Valjadolidom, iako je u drugoj ligi. On već donosi nešto novo, modernost i svu bogatu prošlost koju ima iza sebe. Izgradnja novog stadiona, modernog sportskog grada... Ukratko, Roni je veoma poseban.
Gijem Balage:
Sa Ronaldom si osvojio Svetsko prvenstvo i taj osećaj trijumfa na Svetskom prvenstvu... Kada se to desi, logično je to tada ogromna radost. Ali kako godine prolaze, zapravo shvataš kakav je to neverovatan osećaj, zar ne?
Roberto Karlos:
Da. Kada prestanete da igrate fudbal, shvatite koliko ste uradili. Juče sam razgovarao sa svojim prijateljem ovde u Madridu i on me je baš pitao o tome kako je osvojiti Ligu šampiona, osvojiti Svetsko prvenstvo, Interkontinentalni kup. I objasnio sam mu da kada si aktivan igrač, a to danas vidim kod naših igrača, samo si fokusiran na igranje fudbala. Ali kada prestaneš, pogledaš unazad i vidiš celu svoju karijeru – broj utakmica koje si odigrao, koje si pobedio, koliko si izgubio, broj titula koje imaš i koliko si mogao da imaš, a izgubio si ih. Život fudbalera je veoma zabavan i sam po sebi je pobednička titula. I uvek kažem, imao sam sreće da igram za svoju reprezentaciju, pet puta šampiona sveta, i da igram za Real Madrid. U Madridu je uvek to takmičenje (Liga šampiona), bili smo 32 godine bez pobede, a '96, '97, '98 smo je ponovo osvojili. To je ono što me raduje, da nosim zeleno-žutu majicu i, naravno, da nosim grb Real Madrida na grudima, što nije tako lako.
Gijem Balage:
Ne znam da li će ti biti lako da izabereš ono na šta si najviše ponosan – kako si sve to uspeo da ostvariš, utisak velikog fudbalera koji si odavao na terenu, određeni gol, titulu? Na šta si najviše ponosan?
Roberto Karlos:
Da sam postigao taj gol koji je Mijatović postigao u finalu Lige šampiona... Sećaš se? Pucao sam u gol, onda je odbrana prekinula i Mijatović je pogodio. Mislim da je ovaj trenutak malo ostavio traga u mojoj karijeri. Naravno, tu je i čuveni pas koji sam dao Zizuu, pa sam bio svetski šampion sa svojom reprezentacijom. Ali mogao sam dva puta da osvojim svetsko prvenstvo. Izgubili smo od Francuske 1998. Nikad ne govorite o najboljim trenucima. Lakše je zapamtiti stvari koje ste izgubili nego one koje ste osvojili. Ali istorija je tu. Mislim da je sve što sam doživeo u životu... Naravno da se sećam sjajnih trenutaka, ali istovremeno osećam tugu što nisam pobedio '98, što nisam postigao gol protiv Juvea u finalu Lige šampiona. A ostalo je sve u redu, imao sam priliku da igram sa najboljima, gde su trenirali najbolji, da upoznam svet pravog i iskrenog fudbala, da su me ljudi tretirali sa toliko ljubavi i poštovanja. To su dobre stvari. Nemam gorčinu ni zbog čega i veoma sam srećan i ponosan što sam 27 godina svoje karijere uvek živeo okružen dobrim ljudima.
Gijem Balage:
I uvek imam utisak kada razgovaram sa tobom da to što radiš nije posao, da još uvek imaš veliku strast za fudbal, za igru i za uključenje u sve fudbalske obaveze. Dakle, s tim u vezi, čestitam Roberto i, kao i uvek, zadovoljstvo mi je da razgovaram sa tobom.
Roberto Karlos:
Baš tako. Fudbal me je mnogo naučio. A oni koji poznaju Roberta Karlosa od početka do danas, znaju da sam uvek igrao za navijače. Uradio sam to za ljude koji bi došli da me gledaju kako igram i da se zabavljaju na tribinama.
Gijem Balage:
Ti si legenda!
Roberto Karlos:
Hvala ti puno, i ti si.
Gijem Balage:
Roberto, fudbal ima mnogo dobrih stvari, ali najgore od svega su, naravno, povrede koje mogu okončati sezonu ili biti još gore. Upravo smo videli da Nejmar ove sezone više neće igrati i da je njegova povreda veoma ozbiljna. Kada si čuo vest, bio si šokiran, pretpostavljam, zar ne?
Roberto Karlos:
Mislim da smo, kada smo počeli da pričamo o fudbalu, malo pričali o povredama koje su imali Kurtoa, Militao i toliki drugi igrači, takođe i iz Barselone. To nam izaziva mnogo tuge. Pa ipak, tokom utakmice Urugvaj-Brazil, Nejmar se povredio. Jedan od najboljih igrača na svetu se povredio, i zašto? Tereni nisu dobri. Fudbaleri ovog ranga imaju mnogo utakmica da odigraju, mnogo dugih putovanja. Mesi se povredio na utakmici Intera iz Majamija pre neki dan. Kristijano se brine o sebi, ali siguran sam da se bori sa bolovima u mišićima. Kada je Nejmar u pitanju, svi znamo razlog - loše je zakoračio zbog stanja terena, fizičkog umora. Ponekad vas jedan pokret koji napravite velikom brzinom može slomiti. Jedina stvar na koju se trenutno može fokusirati je njegova ćerka koja se upravo rodila. Siguran sam da će sada biti zadovoljan i srećan sa svojom porodicom. Postoje nedostaci ali i prednosti. Povredio se i može šest meseci, osam meseci bez igre. Istovremeno će ga njegova porodica podržati i dati mu snage da se što pre oporavi kako bi se vratio jer je fudbalu neophodan.
Gijem Balage:
Postaviću ti još jedno pitanje o budućem Klasiku, da vidimo kako ga vidiš. Kako zamišljaš rezultat? Trenutno se čini da se Madrid, Barsa, Atletiko Madrid takmiče za titulu, tako da će to imati izvesnu vrednost u budućnosti, ali šta misliš o Klasiku naročito?
Roberto Karlos:
Komplikovano je za oba tima. Da je utakmica zakazana za igranje na Bernabeuu, rekao bih ti rezultat koji bi mogao biti tačan, ali igramo u Barseloni. Videćemo kakvo je stanje duha tima i kako će se igrači Barselone oporaviti za ovih nedelju i po. Pre Barselone nas čeka meč sa Bragom u Portugalu. Barsa takođe ima važnu utakmicu Lige šampiona. Drugim rečima, naravno, ako dođete kao lider lige, daćemo vam određenu prednost. Ali u Klasiku je sve veoma izjednačeno. Zavisi od motivacije i od trenutka. Siguran sam da će to biti odlična utakmica i idemo sa maksimalnom nadom da ćemo odigrati sjajnu utakmicu. Da li je tamo teško pobediti? Da, ali i pobeda će i za njih biti podjednako teška. Biće to veoma zanimljiv meč.
Gijem Balage:
Hvala ti, Roberto.
Roberto Karlos:
Hvala i tebi.
Želimo da se zahvalimo Robertu Karlosu i Gijemu Balageu na ovom fascinantnom intervjuu, kao i našem partneru bet365 gde možete uživati u ekskluzivnom bonusu dobrodošlice ako unesete naš bet365 bonus code kada otvorite novi nalog.
Intervju sa Robertom Karlosom
Legendarni Roberto Karlos bio je naš specijalni gost tokom SBC samita u Barseloni. Pored toga, sa nama je podelio svoje fudbalske priče i mišljenja, a intervjuisao ga je Gijem Balage. U ovom fascinantnom razgovoru, Gijem Balage razgovara o Robertovim trenucima slave, ali takođe želi da sazna njegov uvid u aktuelne događaje u svetu fudbala. Karlos nas vraća na svoj čuveni slobodan udarac na utakmici protiv Francuske 1997. godine, opisuje atmosferu u Real Madridu u prošlosti i sadašnjosti i govori nam nešto više o svojim trenutnim aktivnostima. On takođe deli neka razmišljanja o predstojećoj borbi za Zlatnu loptu i o utakmicama Real Madrida. Poslušajte, pročitajte i pogledajte ovaj zadivljujući intervju i malo bolje upoznajte istinskog majstora levice na terenu.
Pročitajte transkripciju na drugim jezicima:
Gijem Balage:
Dobro jutro, gde si, Roberto Karlos?
Roberto Karlos:
Dobro jutro. Mi smo u Madridu. Kao što znaš, radim kao ambasador Real Madrida. Za vikend idemo u Sevilju, pa u Bragu i posle - u Barselonu. Ovo je važna nedelja.
Gijem Balage:
Zapravo, ono o čemu ćemo pre svega pričati je najvažnija utakmica godine. Da li je ispravno da se to tako definiše? Da li je „El Clasico“ najvažniji?
Roberto Karlos:
Ne bih rekao da je to najvažniji meč, jer su svi mečevi u sezoni važni za klub kao što je Real Madrid. Ali jasno je da ovaj postavlja merilo za sezonu pred nama. Ovakva utakmica uvek motiviše igrače i pokaže ih u najboljem svetlu u datom trenutku.
Gijem Balage:
Da li bi voleo da ga igraš sada? Možemo li da se vratimo u vreme kada si igrao ove mečeve? Da li bi to voleo?
Roberto Karlos:
Bilo bi sjajno, idemo!
Gijem Balage:
Kako možemo početi ovaj intervju? Možda golovima koje si dao. Postigao si tri gola u Klasiku, zar ne?
Roberto Karlos:
Da, tri gola. Prvi ovde na Santjago Bernabeuu. Drugi je bio pomalo lucidan. I treći koji sam postigao... Da razmislim... Takođe, to je bio jedan od mečeva kada smo pobedili u Barseloni - pas Zizua i ja sam postigao taj gol.
Gijem Balage:
Ovde sam primetio da si postigao jedan gol na Bernabeuu i drugi na Kamp Nou.
Roberto Karlos:
Da.
Gijem Balage:
Dva sjajna gola. Ali treći... bio je autogol.
Roberto Karlos:
Ne, nije to bio autogol. Bila je lopta za Semjuela Etoa i gledao sam je i nisam video da dolazi Iker. I na kraju smo se nas dvojica fokusirali na loptu i Eto'o... Pa, bio sam skoro u golu, ali Eto'o je postigao ovaj gol.
Gijem Balage:
U redu, nećemo ga onda računati…
Roberto Karlos:
Ovo ne računamo kao autogol.
Gijem Balage:
Savršeno. Kakva ti sećanja nosi i vraća Klasiko? Kada razmišljaš o Klasiku, na šta misliš: na sam izlazak na teren, na buku na stadionu, na unutrašnju napetost? Šta ti pada na pamet?
Roberto Karlos:
Malo od svega nabrojanog. Da biste mogli da igrate takve mečeve, morate veoma dobro da se pripremite tokom nedelje, čak i ako imate mečeve Lige šampiona. U meču protiv Barselone motivacija je uvek drugačija i priprema je drugačija. Lakše je kada igramo na Santjago Bernabeuu. A kad god smo bili osuđeni da kao gosti igramo u Barseloni, pripreme su uvek bile drugačije jer nikad ne znaš kako će Barsa igrati. Da li će biti ofanzivniji ili više defanzivni, da li će imati posed lopte ili će vam je dati da biste mogli da ih napadnete. Igrati protiv Barselone je uvek bilo teško. Uvek je to bio kompaktan i jak tim i zato nismo mnogo puta pobedili u Barseloni. Tamo smo pobedili nekoliko puta, ali na Bernabeuu, a tokom jedanaest sezona koliko sam igrao ovde, izgubili smo samo jednom. Ronaldinjova odlična igra tada, ne znam da li se sećaš...
Gijem Balage:
Mhm.
Roberto Karlos:
Dakle, ovde pobeđujemo lako, ali pobediti tamo uvek je bilo komplikovano. Ali i sama priprema je veoma posebna. Ja sam iz vremena kada je Luis Figo igrao u dresu Barselone i dosta sam se pripremao za njega. Nisam mogao da spavam razmišljajući kako da mu dam gol. Za mene je bilo teško jer je Figo bio najbolji i najvažniji igrač svog vremena.
Gijem Balage:
I dan kada ste svi saznali da prelazi u Madrid bio je olakšanje, zar ne?
Roberto Karlos:
Uvek kažem da sam veoma zahvalan našem predsedniku don Florentinu Perezu što je potpisao ugovor s njim i doveo ga da igra sa mnom.
Gijem Balage:
Kažeš da se sećaš te utakmice Ronaldinja. Svi je se sećamo. Mislio sam da možda imaš selektivno pamćenje i da si možda zaboravio ne baš dobre stvari. Ali ako se sećaš baš svega, pretpostavljam da se sećaš i da si jednom bio isključen.
Roberto Karlos:
Mislim da sam dva puta isključen u Barseloni. Jednom u 6. minutu i jednom u 20. minutu, zar ne?
Gijem Balage:
Mhm.
Roberto Karlos:
Ali tada nisam baš razumeo razlog jer sam se cele nedelje pripremao za meč ovog nivoa. Ne znam kakve su pripreme sudija da odluče meč ili da isprate igrača sa terena ili da ne zvižde očigledan penal. Ali svi smo mi ljudi, nemam ništa protiv sudija koje su me isključile. Sada kada sretnem mnoge od njih ovde, na utakmicama Lige šampiona ili La Lige, kažu mi izvini. I sa svima se dobro slažem, jer su to na kraju bile odluke koje možda tada nisam razumeo, ali... U utakmicama kao što je Klasiko, što se sudija manje pojavljuje, to bolje. Svi vide grešku igrača koji trenira tokom cele nedelje za ovu utakmicu i završava meč za 20 ili 6 minuta. Ponekad je bolje razgovarati sa takvim igračem, donositi različite odluke tokom meča ovog nivoa. I bilo je sudija koji su u to vreme voleli da budu malo više protagonisti Klasika od igrača, a ja to nikada nisam voleo.
Gijem Balage:
Ono što tražiš je sudijsko razumevanje činjenice da je reč o jedinstvenoj utakmici. Logično, vaša glava ide hiljadu milja u minutu, kao i vaše srce. A ako će se doneti odluka ovako ozbiljna i odlučujuća, kao što je isključenje igrača sa dva žuta kartona zbog protesta, na primer, treba samo dvaput razmisliti (pre nego se latiš kartona), zar ne?
Roberto Karlos:
Naravno. A nije bilo ni jasne prilike za gol tada. To su bile igre sa krila ili sukobi sa sudijom gde vidite jednu situaciju, a sudija je vidi drugačije, i tako dalje. Nema mnogo sudija koji se dobro snalaze u mečevima ovog nivoa, ove veličine. A ima i onih koji bi radije imali predrasude protiv tvog tima nego razgovarali sa igračem. Pustiš igrača da se izvini zbog mogućeg prekida ili mogućeg pokreta ruke unutar šesnaesterca. Mislim da je fudbal sve bolji i bolji. Tokom svojih igračkih dana, mnogo sam patio zbog svoje brzine. Išao sam da igram i da se igram. Ali na kraju je najbolja stvar za mene bila bilo koja utakmica za Brazil ili igranje u Klasiku. Za mene je bio san da igram mečeve na ovom nivou, da budem pobednik Lige šampiona ili šampion sveta. To vredi mnogo više od crvenog kartona.
Gijem Balage:
Ono što ionako kažeš je da u Klasiku morate da znate kako da kontrolišete svoje emocije. Pretpostavljam da si igrao bolje što si bio stariji. Danas su igrači mlađi. Mora da postoje igrači koji ne znaju kako da podnesu sve to, zar ne? Sigurno ste naišli na mnogo njih, i u Barsi i u Madridu.
Roberto Karlos:
Da, jer kao što sam već rekao, to je veoma poseban meč. Kao i priprema igrača za njega. Kada je u pitanju sudija, ponavljam, ne znam. Ali u takvoj igri morate da napravite predstavu. Javnost dolazi da vidi golove i udarce. Sve što okružuje Madrid-Barsa, Barsa-Madrid, morate da znate kako da to uradite veoma dobro jer će svi gledati te mečeve i svi će obraćati pažnju na svaki detalj. To je ono za šta oni plaćaju - da vide sjajne igrače, igrače sa bogatim iskustvom iza sebe. To je veoma posebna utakmica i za igrače i utiče na sve učesnike ovakvih mečeva. Svi žele da gledaju Madrid-Barsu jer je to za mnoge najvažniji meč sezone. Ne i za igrače, ali ni za ostale ljude iz kluba jer se sezona odlučuje na domaćim utakmicama i protiv timova koji se bore u La Ligi. Jer na kraju, utakmica kao što je Real Madrid-Barselona ne odlučuje o sezoni. Odlučuje se u mečevima protiv drugih timova koji vam uzimaju bodove ili protiv kojih možete osvojiti bodove kod kuće i u gostima.
Gijem Balage:
Imaš puno prijatelja izuzetnog kvaliteta, ali postoji jedna veza koja me najviše fascinira. Mislim na tvoje prijateljstvo sa Dejvidom Bekamom. Nisi govorio engleski, on nije govorio španski, a ipak ste imali sjajno prijateljstvo. Reci nam nešto više o Dejvidu, tvom odnosu sa njim i kako ste delili utakmice na Klasiku. Ne znam da li si morao da mu na svoj način objašnjavaš kako sve to izgleda.
Roberto Karlos:
Moje prijateljstvo sa Dejvidom... Većina ljudi zna za to i može ga pogledati u nedavnoj dokumentarnoj seriji. Kada je reč o jezičkim razlikama... Znali smo samo gledajući jedni druge šta on treba da uradi. To je pravo prijateljstvo. Kada je potpisao za Real Madrid, mislim da sam bio jedan od prvih koji su ga zagrlili i poželeli mu dobrodošlicu. I zaista, on je jedan od najboljih prijatelja koje sam ikada imao i odličan fudbaler. Mnogi ljudi kažu da je Bekam više bio imidž, brend, ali za nas, ovde u klubu, on je bio primer, vođa, fantastična osoba. I mnogi ljudi ne znaju pravog Dejvida Bekama. Imao sam sreću i privilegiju što sam dugo bio pored njega. I na treningu ovde u Madridu i sa porodicom kod kuće. To je pravo prijateljstvo ljudi iz različitih zemalja i kultura koje je na kraju ispalo sjajno. Kad god ga vidim ovde u Madridu, divan je osećaj znati da je srećan. Sada je predsednik Intera iz Majamija. Ali on je i dalje moj prijatelj. Nikada ga prvo neću videti kao fudbalera, predsednika ili investitora. Vidim ga kao svog prijatelja. To me zaista oduševljava, znajući da ljubav i brigu koju gajim prema njemu, Dejvid uzvraća meni.
Gijem Balage:
Sada još jedan Englez tu, drugog kalibra i drugačijeg karaktera - Džud Belingem, koji je sa 20 godina zauzeo Madrid na brzinu i već mu se skandira ime na tribinama. Da li te je iznenadilo koliko se brzo prilagodio? Šta mi možeš reći o njemu?
Roberto Karlos:
Adaptacija stranih igrača ovde u ovom klubu je veoma posebna. U Real Madridu, a ja sam ovde od 1996. godine, otvorili su širom ruke da me dočekaju na isti način - Fernando Jero, Fernando Redondo, Manolo Sančez, Pako Bujo i mnogi drugi. U moje vreme smo mi isto radili sa Sedorfom, Mijatovićem i drugim igračima. Sada sam ambasador kluba i isto smo tako uradili i sa Rodrigom, Vinijem, Džudom, Kurtoaom, sa svim ovim mladim igračima koji su došli kod nas i u početku nisu poznavali mentalitet kluba. Mi im olakšavamo život, te im objašnjavamo kulturu Real Madrida, da ovde uvek moramo da pobeđujemo i da se morate prilagoditi što je brže moguće. Pustili smo ih da slušaju klupske veterane. Belingem pokazuje kakav zaista jeste. On je moderan Englez, sjajan fudbaler i osoba koja želi da uči. Pre neki dan je tokom intervjua rekao da želi da igra u našem dresu 15 godina. Za nas, ljude koji smo dugo ovde, veliko je zadovoljstvo čuti to od tako mladog čoveka, takvog potencijala i takve ličnosti. Veoma brzo se prilagodio. Mislim da su navijači Real Madrida veoma zadovoljni njime. Pogledajte koliko je utakmica odigrao i svaki put je najbolji igrač utakmice. Ali ne možemo zaboraviti da ovde, u Real Madridu, ne živimo samo od jednog igrača. To je uvek bila porodica. U Real Madridu uvek svi zajedno pobeđuju. I gubimo zajedno i, naravno, uvek postoji jedan igrač koji postavlja standarde drugima, golom ili pasom. Ali to je nešto što Real Madrid čini jedinstvenim. To je da ovde radimo zajedno da usrećimo naše navijače. Ovo je izvanredan klub.
Gijem Balage:
Roberto, misliš li da je Džud sličan Zidanu? Ponekad igra kao Zidan, zar ne?
Roberto Karlos:
Svako ima svoj stil igre. Na primer, ja sam pomalo kao Marselo, ali Marselo je kvalitetniji od mene. Da imam kvalitet Marsela, bio bih najbolji igrač na svetu dugi niz godina. Ali Belingem... Ne znam, da budem iskren. Ima po malo od svakog igrača, možda igra pomalo kao Zizu, možda u određenim trenucima igra malo više kao Raul. Inteligencija mu je poput Fernanda Redonda. Uvek kažem da svaki fudbaler ima svoj stil igre. I zato u njemu vidim pomalo od svakog igrača. On ima neverovatne kvalitete.
Gijem Balage:
Sa druge strane, u Barsi, videćemo da li će Robert Levandovski uspeti da uđe u svoj ritam, ali ako uspe, on je velika pretnja za protivnika, zar ne?
Roberto Karlos:
Možda, možda... Da budem iskren, postoje igrači, postoje klubovi i postoje utakmice tako da sve zavisi od perspektive posmatrača. Dobra stvar kod svakog igrača ovde - posebno kod igrača koji su ove godine stigli u Madrid - je to što pobeđuju sve više i daju više u svakoj utakmici. I pogledajte kako igraju. Oni još uvek imaju eksponencijalni rast, ovi mladi momci, kada su u pitanju male stvari. Sećam se kada sam došao u Madrid ’96, ’97, želeo sam da odmah igram u svim mečevima, želeo sam da igram na svom najboljem nivou. Danas znaju da sa svakom utakmicom rastu i jasno je da se tokom važnih mečeva vidi vrednost takvog igrača.
Gijem Balage:
Kako vidiš Barsu u ovom trenutku? Ponekad se stiče utisak da su rezultati iznad igre. Ali logično, oni su i dalje na vrhu.
Roberto Karlos:
Uvek će postojati važan rival koji može da igra dobro ili loše. Oni imaju svoju istoriju, to je klub koji se poštuje u celom svetu. Teško je o tome govoriti spolja. U vestima vidimo da, nažalost, imaju dosta povređenih igrača i to nam se ne sviđa. Desilo se i nama sa Militaom, Kurtoaom i Vinijem koji su nedavno pretrpeli teške povrede. Sada igra i vraća se na staro oporavljeni Vini. Barselona će uvek biti naš rival koji treba da pobedimo i ovaj klub zaslužuje veliko poštovanje.
Gijem Balage:
Čuo sam da pričaš o tome kako se diviš Premijer ligi, ili da je barem pratiš redovno. Šta ti se sviđa kod njih?
Roberto Karlos:
Sviđa mi se atmosfera na stadionu jer navijači zaista učestvuju u utakmicama. Nije bitno da li je u pitanju Liverpul, Čelsi, Junajted, Siti ili bilo koja druga utakmica - publika je uvek veoma aktivna. Još jedna važna stvar su prenosi i komentari utakmica, takođe sa bivšim igračima koji učestvuju i drugim ljudima koji razumeju igru. Oni prave ovu mešavinu novinarstva i znanja bivših igrača, što mi se zaista sviđa. Zahvaljujući tome, navijači na poluvremenu... Pre meča, poluvremena i posle meča malo bolje razumeju fudbal. Stručnjaci dele svoja mišljenja, jedni više iznutra, a drugi spolja, i pomažu da se vidi više. Ukratko, Premijer liga pokazuje tačno šta je savremeni fudbal. Ima svega pomalo - od prenosa, navijača, zajednice, razgovora u svlačionici, atmosfere. Trenutno radimo tako nešto u Španiji i zaista mi se sviđa.
Gijem Balage:
Zadovoljstvo je znati da insajder, legendarni fudbaler kao što si ti, razume da je sve to predstava. Sve je deo predstave, da smo svi mi deo predstave, u stvari.
Roberto Karlos:
Da…
Gijem Balage:
I…
Roberto Karlos:
Hajde, hajde.
Gijem Balage:
Hteo sam samo da pitam, kada je u pitanju utakmica, po čemu se Premijer liga razlikuje od španske La Lige? Koje su najveće razlike?
Roberto Karlos:
Mislim da je došlo do veoma velike evolucije u engleskom fudbalu. Sećam se da je engleski fudbal bio zasnovan samo na strategiji napada na gol i na drugu pas loptu eventualno. Sada možemo da vidimo igrače koji kontrolišu dodavanja, igre maksimalne brzine i visokog intenziteta. To mi se mnogo dopada. To je nešto što je španski fudbal oduvek bio – jak intenzitet i mnogo prilika za gol. Osim nekih utakmica, ali to se vidi i u statistici, a ja ne verujem mnogo u statistiku. Ne brinemo samo o rezultatu 1-0 ili 0-1. Bila je to velika promena u poslednjih nekoliko godina i desila se zato što navijači idu na stadion da vide mnogo golova koje su postigli njihovi idoli. To je evolucija modernog fudbala.
Gijem Balage:
U stvari, u engleskoj ligi imamo sve vrste stilova igre. Klopov stil nije isti kao Gvardiolin, Mikela Artete nije isti kao Anžov u Totenhemu. Koji stil najviše voliš da gledaš?
Roberto Karlos:
Anćelotijev. Ako pogledate Liverpul koji vodi Klop, njihov stil igre je veoma sličan stilu Real Madrida. Mlađi treneri su više defanzivni, više igraju protiv napada. U slučaju iskusnijih trenera, njih nije briga. Oni čine da tim jednostavno igra i ako se desi nešto neobično ili novo, znaju kako da promene svoje igrače da budu defanzivniji. Zavisi od svakog trenera i mislim da ovde, u Madridu, imamo lestvicu postavljenu na nivou svetske klase. Anćeloti dobija mnogo mečeva. On je jedan od pobedničkih trenera jer nije kratkovid, ne kaže „pobedićemo 2:0 samo zbog ovoga ili onog“. On priprema svoj tim govoreći „ako ćemo pobeđivati, igramo isto, ali ako ćemo gubiti, menjamo ovo ili ono“, a njegov tim zna šta da radi. Ovo i dobra atmosfera u timu su moja iskustva i ono što volim.
Gijem Balage:
Da li si bio blizu prelaska u Aston Vilu?
Roberto Karlos:
Pre izvesnog vremena, a tada sam imao 20 ili 21 godinu. Počeli smo sa Aston Vilom kada je trebalo da igram u reprezentaciji Brazila, a onda m je kontaktirao Čelsi 2007. kada sam napustio Real Madrid. Imao sam priliku da igram u Engleskoj i razgovarao sam sa Abramovičem o situaciji. Nismo se dogovorili zbog najsitnijih detalja, ali da, Aston Vila i Čelsi su bili klubovi koji su bili zainteresovani za mene.
Gijem Balage:
Da li posebno gledaš na bekove i razvoj bekova u Premijer ligi, na primer? Ima li igrača koji ti se posebno dopadaju?
Roberto Karlos:
Svi oni mi se sviđaju. Ali nisu svi tako ofanzivni kao Kafu i ja nekada. Postoji mnogo vrsta bekova, i na levoj i na desnoj strani terena. Neki timovi imaju više ofanzivnih bekova, a drugi više defanzivnih, ali na kraju nema nijednog koji bi bio baš kao
Roberto Karlos:
. Svi su jako dobri, većina igra za svoje reprezentacije, a bio je i jedan levi bočni u reprezentaciji Engleske...Gijem Balage:
Tripije...
Roberto Karlos:
Baš tako. Možemo da vidimo evoluciju. Ne bih uspeo da igram na desnoj strani, ali Tripije, u modernom fudbalu, može da igra i na levoj strani, i ima neverovatnu ličnost. Svi bekovi su veoma dobri. Nadam se da će mi slati poruke „hvala što pričate o nama“, jer ako pričam samo o jednom, a zaboravim na ostale, onda dobijam poruke da mi se ostali ne dopadaju.
Gijem Balage:
Zanima me šta misliš o sledećem. Kanselo, na primer, koji logično pripada Mančester Sitiju, sada je u Barsi. On je jedan od njihovih bekova koji je evoluirao u veznog igrača kada oni napadaju. Ulazi u centar, ponekad se pojavljuje kao devetka. I tako si se i ti pojavio, bio si trojka, ali ponekad si igrao i na poziciji krila i na centru, ali obično i u samom petercu. Da li bi se prilagodio ili bi voleo da učestvuješ na ovaj način da budeš bek, da budeš vezni ili da mnogo igraš sa loptom?
Roberto Karlos:
Ne, bio sam užasan sa loptom. Zato sam samo prolazio do Zizua, Bekama ili Figa. Mnogo sam igrao bez lopte. Marselo je voleo da igra kao bek, kao vezni ili kao krilo. Moja stvar je bila da zatvorim protivničkog veznog igrača na levoj strani i ostavim ceo bok da trčim, jer sam mnogo voleo da igram bez lopte.
Gijem Balage:
Pogledajmo izbliza fudbal najbolje svetske klase, a Zlatna lopta se dodeljuje 30. Oktobra (dodeljena). Postoje dva jasna favorita - Mesi i Haland. Kome bi je ti dao?
Roberto Karlos:
Teško je reći jer čak i ako nešto kažem, to ništa neće promeniti. Na kraju krajeva, to nije moja odluka. Mogu da dam svoje mišljenje, pošto su to dva sjajna igrača, i Mesi i Haland. Neka pobedi najbolji. Mesi će uvek biti Mesi. On postavlja merilo za sve mlade igrače koji žele da se zabave na terenu. Leo mora da se vidi uvek, a Haland postavlja merilo za Siti, a ne toliko za reprezentaciju Norveške zbog onoga što se desilo u meču protiv Španije. Ali Haland je moderan napadač, veoma jak, koji mnogo postiže golove. Ako neko želi da vidi golove u Premijer ligi, onda gleda Sitijev meč. Biće to uzbudljiv sukob iskustva i mladosti. Neka pobedi najbolji.
Gijem Balage:
Koliko puta su te pitali za slobodan udarac sa utakmice protiv Francuske 1997. godine?
Roberto Karlos:
Mnogo puta.
Gijem Balage:
Sećam se da sam o tome detaljno razgovarao sa tobom. Proveli smo oko 45 minuta pričajući samo o ovom trenutku. Od svega što si mi rekao, najviše me je zaintrigiralo kako si odlučio da postaviš loptu.
Roberto Karlos:
Da.
Gijem Balage:
Pričaj mi o tome još jednom.
Roberto Karlos:
To je sve stvar treninga, deca to mogu da nauče. To nema nikakve veze bilo sa čim. Najvažnije su tvoje potporno stopalo i udarac. Stavljaš loptu na način na koji želiš. Uvek sam stavljao loptu sa ventilom okrenutim prema meni jer sam mislio da se lopta tada kreće ispred golmana. Ali pitanja su uvek ista – kako sam to uradio? Ne znam. Bio je to prosvetljen dan.
Gijem Balage:
Da li si ikada pokušao da to ponoviš? Da li si uspeo da to uradiš opet?
Roberto Karlos:
Pokušao sam mnogo puta i nisam mogao.
Gijem Balage:
Zanimljivo. Postoji li neka naučna studija koja objašnjava kako se to dogodilo? Ili postoji nešto što se može izvući kao objašnjenje da bi mladi igrači to uskoro ponovili?
Roberto Karlos:
Ne. Čuo sam mnogo ljudi kako komentarišu nauku koja stoji iza toga, šta je uradila lopta, o mojoj potpornoj nozi, o pokretu leve noge. Ali samo sam ja i dao gol. Ne znam kako sam to uradio, tako da nauka to neće objasniti. Video sam mnogo fotografija i video snimaka i ono što je lopta uradila je bilo neverovatno. Otišlo je tako daleko preko zida. Mislim da mi je i vetar malo pomogao da ovu loptu smestim u mrežu.
Gijem Balage:
A lepota svega je u tome što je upravo to fudbal. To je velika misterija i zato nas to privlači, zar ne?
Roberto Karlos:
To je ono što je fudbal. To je poseban sport i mi, koji živimo od njega, svaki dan učimo nove stvari. Fudbal je veoma jedinstven.
Gijem Balage:
Zar nemaš osećaj da fudbaler poput tebe, koji se ponekad prepustio intuiciji i mnogo puta prilagodio situaciji, koji je možda imao manje obrazovanja, a više prirodnog talenta, napušta ovakav pristup?
Roberto Karlos:
To je moguće ali mnogo toga zavisi od trenera. Video sam to kada sam igrao u Madridu, čak i u moje vreme. Postoje treneri koji više vole taktiku i drugi koji više vole snagu nego tehniku. To zavisi od svakog pojedinca. Svaki od njih ima svoj pristup. Mislim da se Madrid ne bi promenio, zbog istorije ovog kluba. Igranje fudbala nežnije, kroz defanzivniji sistem prosto nije naš stil. Svaki klub i svaki trener ima svoju filozofiju i dobro poznajem ovaj klub. Radim ovde i znam da nikada nećemo izgubiti ovu suštinu modernog fudbala, sa brzinom, sa driblinzima, sa het-trikovima, sa trčanjem, jer javnost želi da vidi predstavu, a ovde na Bernabeuu je još drugačije.
Gijem Balage:
Tvoji saigrači, iz vremena kada ste osvajali titule, sada su treneri ili donosioci odluka na važnim pozicijama. Ali hajde da se zadržimo na trenerima, za koga vidiš da ima šansu da ide ovim putem? Logično, Zidan je već trijumfovao. Jesi li bio iznenađen ili ne?
Roberto Karlos:
Ne, uopšte nisam bio iznenađen jer čak i kada je Zizu igrao, bio je veoma miran i mnogo je naučio iz utakmica. I naravno, on kao trener ima neku istoriju, zar ne? Liga šampiona, La Liga, Superkup, Interkontinentalni kup, ukratko. Uopšte nisam iznenađen jer je Zizu bio referenca na terenu i van njega. Znao je da vodi u svlačionici. I mislim da mu je pomoglo iskustvo sa Anćelotijem - moramo da ga cenimo i kao trenera. Tako da je za njega bila dobitna kombinacija da osvoji toliko titula.
Gijem Balage:
Ko još? Raul?
Roberto Karlos:
Raul je na dobrom putu sa Kastiljom. I on dobro poznaje istoriju ovog kluba, tamo je postao šampion. Jedini put kada je Madrid osvojio Omladinsku ligu, osvojili su je sa Raulom. I uči omladinski tim Real Madrida kako da se pozicionira na terenu i van njega. On je odlična osoba i trener koji će biti veoma uspešan jer uvek voli da pobeđuje.
Gijem Balage:
Nećemo ubeđivati Figa da bude trener, zar ne?
Roberto Karlos:
Ne, bolje je da ne pričam o Luisu, jer Luis je više... on je više introvertan kao ja.
Gijem Balage:
Pa, i ti si trenirao. U čemu više uživaš, u treningu ili boravku u kancelariji? Ili u radu ambasadora?
Roberto Karlos:
Najzabavnije je raditi kao ambasador. Sada radim više nego kada sam igrao. Onda je bilo dva sata treninga i onda igranje za vikend. Danas počinjem u 8 sati ujutru i sve vreme imam telefon u ruci da proverim da li sam pozvan na neki događaj gde ću predstavljati Real Madrid. Mnogo se šalim na tu temu, ali srećan sam što sam ambasador Real Madrida i što pričam o istoriji kluba, putujem sa timom. Fotografije koje Emilio ne snima, moram sam da napravim. Silno je zabavno i sjajno, i oduševljen sam i zahvalan našem predsedniku što me je doveo ovde.
Gijem Balage:
A imamo i Ronalda kao predsednika, kao vlasnika fudbalskog kluba. Da li si i ti to zamišljao?
Roberto Karlos:
Vlasnik je i predsednik dva kluba, Kruzeira i Valjadolida. Da, uvek sam video Ronija kao predsednika jer se on pozicionira kao predsednik. Na terenu je bio broj jedan, a van terena postepeno napreduje sa Kruzeirom i Valjadolidom, iako je u drugoj ligi. On već donosi nešto novo, modernost i svu bogatu prošlost koju ima iza sebe. Izgradnja novog stadiona, modernog sportskog grada... Ukratko, Roni je veoma poseban.
Gijem Balage:
Sa Ronaldom si osvojio Svetsko prvenstvo i taj osećaj trijumfa na Svetskom prvenstvu... Kada se to desi, logično je to tada ogromna radost. Ali kako godine prolaze, zapravo shvataš kakav je to neverovatan osećaj, zar ne?
Roberto Karlos:
Da. Kada prestanete da igrate fudbal, shvatite koliko ste uradili. Juče sam razgovarao sa svojim prijateljem ovde u Madridu i on me je baš pitao o tome kako je osvojiti Ligu šampiona, osvojiti Svetsko prvenstvo, Interkontinentalni kup. I objasnio sam mu da kada si aktivan igrač, a to danas vidim kod naših igrača, samo si fokusiran na igranje fudbala. Ali kada prestaneš, pogledaš unazad i vidiš celu svoju karijeru – broj utakmica koje si odigrao, koje si pobedio, koliko si izgubio, broj titula koje imaš i koliko si mogao da imaš, a izgubio si ih. Život fudbalera je veoma zabavan i sam po sebi je pobednička titula. I uvek kažem, imao sam sreće da igram za svoju reprezentaciju, pet puta šampiona sveta, i da igram za Real Madrid. U Madridu je uvek to takmičenje (Liga šampiona), bili smo 32 godine bez pobede, a '96, '97, '98 smo je ponovo osvojili. To je ono što me raduje, da nosim zeleno-žutu majicu i, naravno, da nosim grb Real Madrida na grudima, što nije tako lako.
Gijem Balage:
Ne znam da li će ti biti lako da izabereš ono na šta si najviše ponosan – kako si sve to uspeo da ostvariš, utisak velikog fudbalera koji si odavao na terenu, određeni gol, titulu? Na šta si najviše ponosan?
Roberto Karlos:
Da sam postigao taj gol koji je Mijatović postigao u finalu Lige šampiona... Sećaš se? Pucao sam u gol, onda je odbrana prekinula i Mijatović je pogodio. Mislim da je ovaj trenutak malo ostavio traga u mojoj karijeri. Naravno, tu je i čuveni pas koji sam dao Zizuu, pa sam bio svetski šampion sa svojom reprezentacijom. Ali mogao sam dva puta da osvojim svetsko prvenstvo. Izgubili smo od Francuske 1998. Nikad ne govorite o najboljim trenucima. Lakše je zapamtiti stvari koje ste izgubili nego one koje ste osvojili. Ali istorija je tu. Mislim da je sve što sam doživeo u životu... Naravno da se sećam sjajnih trenutaka, ali istovremeno osećam tugu što nisam pobedio '98, što nisam postigao gol protiv Juvea u finalu Lige šampiona. A ostalo je sve u redu, imao sam priliku da igram sa najboljima, gde su trenirali najbolji, da upoznam svet pravog i iskrenog fudbala, da su me ljudi tretirali sa toliko ljubavi i poštovanja. To su dobre stvari. Nemam gorčinu ni zbog čega i veoma sam srećan i ponosan što sam 27 godina svoje karijere uvek živeo okružen dobrim ljudima.
Gijem Balage:
I uvek imam utisak kada razgovaram sa tobom da to što radiš nije posao, da još uvek imaš veliku strast za fudbal, za igru i za uključenje u sve fudbalske obaveze. Dakle, s tim u vezi, čestitam Roberto i, kao i uvek, zadovoljstvo mi je da razgovaram sa tobom.
Roberto Karlos:
Baš tako. Fudbal me je mnogo naučio. A oni koji poznaju Roberta Karlosa od početka do danas, znaju da sam uvek igrao za navijače. Uradio sam to za ljude koji bi došli da me gledaju kako igram i da se zabavljaju na tribinama.
Gijem Balage:
Ti si legenda!
Roberto Karlos:
Hvala ti puno, i ti si.
Gijem Balage:
Roberto, fudbal ima mnogo dobrih stvari, ali najgore od svega su, naravno, povrede koje mogu okončati sezonu ili biti još gore. Upravo smo videli da Nejmar ove sezone više neće igrati i da je njegova povreda veoma ozbiljna. Kada si čuo vest, bio si šokiran, pretpostavljam, zar ne?
Roberto Karlos:
Mislim da smo, kada smo počeli da pričamo o fudbalu, malo pričali o povredama koje su imali Kurtoa, Militao i toliki drugi igrači, takođe i iz Barselone. To nam izaziva mnogo tuge. Pa ipak, tokom utakmice Urugvaj-Brazil, Nejmar se povredio. Jedan od najboljih igrača na svetu se povredio, i zašto? Tereni nisu dobri. Fudbaleri ovog ranga imaju mnogo utakmica da odigraju, mnogo dugih putovanja. Mesi se povredio na utakmici Intera iz Majamija pre neki dan. Kristijano se brine o sebi, ali siguran sam da se bori sa bolovima u mišićima. Kada je Nejmar u pitanju, svi znamo razlog - loše je zakoračio zbog stanja terena, fizičkog umora. Ponekad vas jedan pokret koji napravite velikom brzinom može slomiti. Jedina stvar na koju se trenutno može fokusirati je njegova ćerka koja se upravo rodila. Siguran sam da će sada biti zadovoljan i srećan sa svojom porodicom. Postoje nedostaci ali i prednosti. Povredio se i može šest meseci, osam meseci bez igre. Istovremeno će ga njegova porodica podržati i dati mu snage da se što pre oporavi kako bi se vratio jer je fudbalu neophodan.
Gijem Balage:
Postaviću ti još jedno pitanje o budućem Klasiku, da vidimo kako ga vidiš. Kako zamišljaš rezultat? Trenutno se čini da se Madrid, Barsa, Atletiko Madrid takmiče za titulu, tako da će to imati izvesnu vrednost u budućnosti, ali šta misliš o Klasiku naročito?
Roberto Karlos:
Komplikovano je za oba tima. Da je utakmica zakazana za igranje na Bernabeuu, rekao bih ti rezultat koji bi mogao biti tačan, ali igramo u Barseloni. Videćemo kakvo je stanje duha tima i kako će se igrači Barselone oporaviti za ovih nedelju i po. Pre Barselone nas čeka meč sa Bragom u Portugalu. Barsa takođe ima važnu utakmicu Lige šampiona. Drugim rečima, naravno, ako dođete kao lider lige, daćemo vam određenu prednost. Ali u Klasiku je sve veoma izjednačeno. Zavisi od motivacije i od trenutka. Siguran sam da će to biti odlična utakmica i idemo sa maksimalnom nadom da ćemo odigrati sjajnu utakmicu. Da li je tamo teško pobediti? Da, ali i pobeda će i za njih biti podjednako teška. Biće to veoma zanimljiv meč.
Gijem Balage:
Hvala ti, Roberto.
Roberto Karlos:
Hvala i tebi.
Želimo da se zahvalimo Robertu Karlosu i Gijemu Balageu na ovom fascinantnom intervjuu, kao i našem partneru bet365 gde možete uživati u ekskluzivnom bonusu dobrodošlice ako unesete naš bet365 bonus code kada otvorite novi nalog.